Vidis mislila sam da znam sve o tebi, da znam tebe. Ispostavilo se ne da znam tebe, vec da gubim sebe. Trebalo mi je mnogo vremena da se vratim da budem ono sto jesam. Iako i dan danas ja ne mogu sa sigurnoscu ni da kazem da si dobar, a ni da si los. Jednostavno mogu te svrstati samo u svoju proslost. Misila sam da je to nesto sto se ima ceo zivot, nije tacno. Ti se me oblikovao po svojim zeljama i bila sam to sto si hteo i kad si hteo. Znas, ljubav je na kraju krajeva samo navika i dopustanje nekome da te kinji, nista drugo. Prestala sam da verujem da kad god pogledam u nebo da ces i ti i da ces bas pogledati zvezdu koju ja gledam.. Ipak svi mi imamo trenutke kada shvatimo da posle noci dolazi izlazak Sunca i da cemo to vec gledati sa nekim drugim, sa nekim ko ce to ceniti i znati da cuva. Ne krivim te, desava se da covek dok je mlad stvara brze odluke i posle da se pokaje, kad odraste i pocne da shvata neke stvari. Ali mislim da necu cuti kad shvatis i kad me budes ponovo pozeleo, tada cu se vec oblikovati po svojim zeljama i biti ono sto hocu ja. :)
Нема коментара:
Постави коментар