Pa realno kada ste poslednji put culi neku potpunu istinu? Bez imalo primesa mastarija pojedinih umova? Tako je, istinu onu pravu culi ste samo kada ste bili deca, naravno ne od odraslih oni jednostavno nisu sposobni da pricaju potpunu istinu. Zato sto je tako vise niko nikome ne veruje na rec. A te lazne moraliste i njihovo osudjivanje jednostavno mi se gadi, ne zato sto u njihovoj prici pronalazim sebe, naprotiv, pronalazim njih.. Zao mi ih je. Sigurno ih je velika muka poterala da budu takvi.. Glumci, sta reci o vama? Mozda je bolje cutati. A mozda je najbolje prosipati vam lazna osecanja? ;) Znamo da svaki film ili serija probudi neko osecanje u nama, to tako treba da bude. Ali ako u realnom zivotu neko jedan dan prosipa price o osecanjima, a vec sutra pokazuje ravnodusnost mora se priznati da je dobar glumac. Ne za zivot, nego akademiju. :) Obecanja? Pa sta je to kada ih niko ne ispunjava? Rec? Ili osecanje da verujete u nesto sto u sebi znate da se nece nikad ostvariti? Ne znam vise ni sama..
 |
| Ostala je knjiga sa par ne procitanih strana. Par izgubljenih obecanja, I milion pitanja... |
Нема коментара:
Постави коментар