Ne znam vise odakle mi inspiracije za pisanje, Mislim da mi ti dajes inspiraciju. Znas, za svaku recenicu je potrebna inspiracija, a za inspiraciju osecanja. Kad bi znao samo koliko osecanja se uzburkalo u meni dok sam iza ledja cula tvoj dobro poznati glas i svoje ime. Okrenula sam se nadajuci se da si to ti, da me ti zoves. Ugledala sam te kao nikoga i nista do sad. Polu iznenadjeno polu odusevljeno, kao malo dete u nekoj poznatoj prodavnici u kojoj mu je mama rekla da ne sme nista da dira. Sam tvoj prilazak je naterao mene na razmisljanje sta zelim od zivota. Kako smo posle kratkog razgovora krenuli svojim putem znala sam da to nije poslednji put, kao sto nije ni prvi, i kao da je vecnost iza nas dvoje i tog rastanka. Pogresno vreme je bilo da budemo zajedno, a sada smo pogresni mi da bi nastavili pricu. Gledaces me tuzno celoga zivota kad god me sretnes. Ipak, sta je ostalo? Samo secanja..
Нема коментара:
Постави коментар