Opet osecam tu knedlu u grlu i ne nestaje i boli me ne mogu ni do vazduha vise da dodjem. "Znas ubijas se tako?" Mislim, ubijena sam odavno.. Prazna kao skoljka bez bisera koja nema nikakvu vrednost. Zakomplikovalo se sve, a cak i ne znam da li imam osecanja i da li zelim da ih imam. Ne, ne placem mesecima ne mogu. Mozda nema vise nicega u meni. A mozda ludim.. Vidim se u kosulji koja se pozadi zakopcava i cujem vase histericno smejanje, ah kao da me je briga.. Svi smo mi ludi na neki nacin, zar je vazno?
Нема коментара:
Постави коментар