Mislim da nikada niste videli polovicnog coveka. Jedna ruka, noga, bez srca i polovinu lica. Ja jesam. Polovinu sam mogla da dotaknem i znala sam tu polovinu. A druge nije bilo. Jednostavno drugu polovinu je on sam zauzeo u zelji za posedovanjem neceg veceg i sa trudom da se sakrije u sebi. Izgleda sa se izgubio.. On nema senku, otisla je, napustila ga je kao i svi ostali.. Kada izadje napolje, Sunce zadje, mesec se krije iza oblaka koji donose kisu i nevreme. On prica poluistine, druga polovina se ne cuje i ne zna se da li je istina, da li je laz. On ima pola osmeha i misle da je srecan, a ne vide drugu polovinu. On kaze da voli, a nema srce.. Place bez suza i zeli bez dodira..
Нема коментара:
Постави коментар