Nisam kao on..

" Meni je dovoljno.. " rekla sam poluglasom.
'Sta ti je bre dovoljno ?! " gledala me je kao da ce svakog trena nesto da mi amputira i pojede.
''Pa sta znam, valjda to sto postoji i to sto je sam, nadam se."
''Ne pravi gresku istu kao i ja. Ne mozes ti da menjas svet i da od egoiste napravis cvecku.." Kao da je pricala reci koje opisuju nekog drugog, ne njega.. Znam, nije tako.. A mozda i ubedjujem sebe..
"Ne znam." Ispustila sam uzdah kao da ce mi poci suze i progutala knedlu koja me gusi, ali eto je opet druga..
''Znas da sam u pravu". Ko da mi je prerezala srce na pola.. Uh.. Posle kratke pauze rekla je:
"I da.. Znas.. Pricali smo.. Odustani od toga". Ne ne ne, kako sad da odustanem, da samo dignem ruke od svega..
"Zasto?" Pitala sam i gledala u suprotnom smeru od nje.. Valjda da mi ne vidi oci, sta znam sta je u njima..
Rekla je samo: "Znas ti dobro zasto".
Eh..ne ovaj put nisam znala. Ma ne zelim da znam.. Ne mogu da od svega tek tako odustanem i odem, ja nisam on.. Ne !