Kazu da mali
gradovi sa sobom ne nose nista zanimljivo, da su ljudi u njima jos manji nego
taj grad. Da se stope sa sivilom I cekaju dan kada ce I poslednji covek otici
odatle. Dani su svi isti kao I oni prethodni, isti ljudi oko vas koji se vec
mrze od previse provedenog zajednickog vremena i previse istog misljenja. Zato
I odlaze. Traze nesto novo, nesto sto ce ih terati da idu dublje od samog
povrsinskog kontakta I osnovnih vidova komunikacije. Traze nepoznato.
Ovo je jedan
od onih gradova koji ima jednu ulicu I gomilu planina oko sebe, gomilu suma.
Ali da li su I ljudi u njemu kao I on? Da li su I oni tako odvojeni od sveta I
jednostavni? Odgovor na to pitanje cu vam dati licno ja. Zato sto sam jedna od
njih. A I kako drugacije slobodno biti drugaciji nego pretvarati se da si isti?
Poslednjih
dana ovde je bilo vise kise nego ikada. Pocetak proleca, bez ikakvog
nagovestaja da je prolece.. Vise je kao sredina jeseni bez opadajuceg lisca.
Kao I svako jutro I ovo je pocelo dosadno. Dorucak sa nervoznom porodicom. U
istom stanu zivim sa roditeljima I babom I dedom. Tata je ovde jedina osoba
koja ista sprema pa kada je bilo gotovo seli smo za sto nas cetvoro, baba
nikada ne jede sa nama. I nikada ne izlazi iz kuce. Mama je krivila dedu za sve
sto nam fali I sve sto se lose desava dok je tata kao I uvek gledao u svoj
tanjir I jeo praveci se da ne cuje dobro. Lepo je Andric rekao, sve srecne
porodice lice jedne na druge svaka nesrecna porodica nesrecna je na svoj nacin.
Odcopala sam
nazad do svoje sobe I razmisljala da li ce ovako svaki praznik u zivotu da mi
prodje.. Bio je prvi maj, znate dan kada rostiljate, kampujete I napijete se..
I onako verovatno vas ne zanima ni koji je praznik pa nema neke potrebe to
objasnjavati. Bez obzira na sve to noga mi je bila u zavoju I bolela je, isla
sam samo na terapije. Prvi put u zivotu da sam srecna sto za prvi maj pada
kisa, sada ce svi kao I ja sedeti kuci I camiti.. Zaslo je jutro, pa podne…
Setila sam jedine tri osobe sa kojima se vidjam u poslednje vreme, Nevenu, Jelenu
I Ivanu. Okrenula sam Jelenin broj..
-Ej, gusko
hocemo napolje veceras, I onako nema nigde nista?
-Pa kako to
mislis kada si zeznula nogu pre samo par dana? Ja se sa time ne bi zezala.. Ali
da mi cemo ici do Utocista kao I uvek.. Hoces ipak sa nama?
Rekla mi je
Jelena, koja mi je uzgred bila najblize. Druge dve su zivele na drugom kraju
grada.
-Pa da
nadjemo se u sedam na starom mestu javi guskicama..
Odgovorila
sam joj I spustila slusalicu pre nego sto je uspela da me odvrati od ideje da
ne izadjem zbog noge. Nije ona bila losa samo je cesto potpadala pod Ivanin
uticaj, kao da sve sto ova kaze momentalno postaje zakon, a Ivana je veliiiki
lazov sto smo sve znale, ali Jelena se pravila da ne zna. Valjda je lakse
verovati u ono sto ti hoces da verujes.
-Cao.
-Cao.
-Pa moracemo
okolo ne smem niz stepenice zbog noge.. A I ovde mi je lakse da se pridrzavam
za tebe…
Odmahnula mi
je glavom I pokazala da se prihvatim za nju sto sam I uradila I konacno smo
krenule ka Utocistu. Nisam imala neka ocekivanja od ove veceri. Htela sam da
pijem, da pijem mnogo I da ne razmisljam uopste, ni o kome, ni o cemu.. Brzo
smo stigle dole I nasle se sa Ivanom I Nevenom. I samo produzile dalje. Jelena
sa Ivanom je vec pocela tracari, a ja sam nastavila cutke da se krecem sa
Nevenom. Stigle smo ispred Utocista neki bend se upravo raspakivao.. Okej,
nisam znala da ce biti ikakve svirke, ovde je to jos redje od Suncanih dana..
Divno usle
smo I sve je jos bilo prazno.. Krenule ka jednom od stolova I smestile se.
Posle manje od minut dosla je konobarica da nam kaze da je sve tu rezervisano I
pokazala nam na par stolova u coskovima koji nisu rezervisani pa smo se uputile
tamo. Ja sam sela u sam cosak kafica, Nevena sa moje desne strane do
radijatora, Jelena sa leve strane, a Ivana je bila okrenuta ledjima citavom
ostalom prostoru. Divno mesto. Prosto bi ga svaki covek pozeleo. Ako je
mentalno zaostao. Bar ne moze niko da mi pridje, toliko sam zabacena.. Jedina
svetla tacka.
Oh, polazili
su sati, a svirka jos nje pocela.. Vec je sve bilo puno. Nije imalo ni gde da
se prodje.. Kad malo bolje razmislim ovo mesto uopste nije tako lose.. Ne moze
niko ni da me zgazi, a jos manje gurne.
Konacno,
poceli su sa svirkom. Do nas je za stolom bio neki lik koji mi nije licio ni na
jednog koga sam znala, drugaciji a tako poznat.. Sve je bilo kako sam I
ocekivala, vidno sam postala pijana a I dalje se secala svake reci svake
pesme.. Posto sam bila antisluhista, drala sam se kao porodilja na dan
porodjaja verovatno. Sreca pa se nije bas culo. Bila sam odvratna. Rascupana,
pijana, sa cigaterom u pijanim usnama, a on me je gledao kao da sam neko bice
koje je palo sa neba I kome treba bas on. Ili se to ipak samo meni ucinilo.
Bilo kako bilo, ljudi su odlazili kucama. Nevena je otisla njeni su je zvali. A
za njom ubrzo I Ivana. Ostala sam za onim istim stolom samo sa Jelenom.
Premestila se na Neveno mesto da mogu da bacim pogled ka njemu. Divno. Gomila
kalastura oko njega. Tu sam se vratila u realnost. A onda nam je dosao konobar
I rekao da isti taj lik zeli da nas casti. Prvo sam mislila da ce mi to mozda
biti jedina prilika da se upoznam sa njim, a onda sam bacila pogled na one
prangije sa dopicnjacima kako skakucu za njegovim stolom I odbila. Jelena me je
gledala kao da je htela da me udari. I sad se pitam sto nije. Mozda nije stvar
u gradu nego u ljudima. Eto ja sam propustila svoju priliku. Okrenula sam se ka
Jeleni I nastavila da pijem svoje pivo preveci se da je slusam to sto brblja, a
I da sam htela ne bih je cula. Tako dok sam tonula dalje u mehurice piva
osetila sam neku ruku na sebi I neki
prijatan malo bebeci miris. Okrenula sam se, to je bio on. Sa kezom preko celog
lica. Boze, nisam mogla da disem. Sta je to? Sedela sam, a imala sam osecaj sa
mi tone stolica.. Pomerio mi je kosu sa jedne strane I prebacio na drugu I
priblizio se da bih cula sta ima da kaze. Toga se bas I ne secam. Ujutru mi je
zazvonio telefon. Javljam se.
-Hej.. Pa sta
radis?
O Boze tako
poznat glas, a tako nepoznat… Cutim I mislim.. DA, da to je bio on.
-E evo sad
sam se probudila. Ti?
-Mislio sam
da se vidimo pre nego sto odem na kratko. A to je za desetak minuta.
-Pa kako? Gde
si ti?
-Evo me kod
tvoje zgrade sam se spustio.
-Spustio? Pa
gde zivis?
-Rekao sam ti
sinoc. U zgradi do tebe. To je opako cudno sto se nismo upoznali od sad.
-Vazi cekaj
tu samo da se obucem.
Tako je I
bilo brzinom svetlosti sam izletela iz stana. Otvorila ulazna vrata I stajao je
tu. Secam se tog osmeha isti kao I onaj sinoc.
Kratko smo popricali, a onda je morao da krene. Dobila sam zagrljaj I
stajala pored one iste zgrade koja nosi mnogo secanja… Gledala sam u negove
odlazece noge I osecala kako mi je lice vec utrnulo od smejanja. Okrenuo se
nasmejao I otisao dalje.. Vise mu nije ostao ni trag a ja sam I dalje gledala u
prostor gde je prosao I posle nekog vremena sam se vratila nazad u svoju zgradu
I dogegala do kreveta..
Nedostaje mi.
Cudno je to. Mislim, nista se nije desilo? Nista, da bi bio tako znacajan za
mene ili za bilo sta oko mene.. Razmisljam I uzimam da napisem sve sto zelim da
mu kazem:
-Da, pokusavam da pisem o tebi... Ali kao da
nemam dovoljno materijala, ili ipak, nemam dovoljno osecanja. Materijal jedini
koji imam je secanje. Nestao si kao i svako drugi iz mog zivota, ali postoji razlika
izmedju tebe i njih. Ti ces se vratiti. Nema veruj mi tih stvari koje se
desavaju na prvi pogled. Uvek posle drugog i treceg shvatis da si pogresio. Sta
ako shvatis da ja nisam to sto mislis da jesam? Sta ako sam najgora osoba koju
si upoznao u poslednje vreme, da li ces me i dalje voleti? Hiljade pitanja mi
se vrzma po glavi, a jedan je odgovor koji me samo tera ka tebi. Mozda volim
nepoznate stvari.. Ali ti nisi nepoznat, tako dugo si vec pored mene, ali nisam
te videla.. Sakrili su te, znas ti dobro i ko i kako i gde.. Da te ne nadjem,
da ne shvatim da bi mi zapravo i mozda mogli da budemo ono sto sam uvek htela
sa nekim, ali nisam imala sa kim. Kao da te znam vekovima, i mozda i par zivota
unazad. Kao da svo ovo vreme nije bilo uzaludno potroseno vec su sve greske
vodile ka necemu sto je iskreno, i konacno. Sta ako ti nisi sve ovo sto mislim
da jesi? Znam da se i ti pitas isto.. Ali necu ja uskakati u tvoj svet, niti
ces ti u moj.. Mozda mozemo izgraditi nas svet, svet u kome ce biti oba sveta ma
koliko razlicita, ili ipak, ma koliko slicna. Mozda ipak postoje obostrane
ljubavi.
Toliko toga bih ti rekla
o tebi..
-E za vikend opet dolaze
ovi da sviraju kod nas.. Idemo??
Pitala nas je Ivana koja
unapred uvek sve sazna za nas iskreno pocinjem da sumnjam da ne vidi buducnost,
e to bi stvarno bilo sjebano..
-KAKO DA NE IDEMO?
Naravno da cemo ici..
Odgovorila sam joj
brzinom svetlosti.. A onda sam se setila. Hej, pa on je na proslu svirku dosao
samo zbog njih. Znaci opet ce doci? Istovremeno me je obuzela sreca I
neizvesnost. Ima nesto cudno u vezi sa njim.
-Samo da sam tu I idem I
ja.
Rekla je Jelena I
nastavila da kucka poruke I da se smeska.
-Naravno da idem I ja.
Nema veze ko svira. Nesto se desava to je bitno.
Rekla je Nevena I
okrenula se ka meni I podizala obe obrve posto nikada nije naucila da dize samo
jednu.
Krenule smo na cas I
posle toliko srece se vratile u realnost I cekale kraj casova..
