Mali grad jos veci ljudi

Kazu da mali gradovi sa sobom ne nose nista zanimljivo, da su ljudi u njima jos manji nego taj grad. Da se stope sa sivilom I cekaju dan kada ce I poslednji covek otici odatle. Dani su svi isti kao I oni prethodni, isti ljudi oko vas koji se vec mrze od previse provedenog zajednickog vremena i previse istog misljenja. Zato I odlaze. Traze nesto novo, nesto sto ce ih terati da idu dublje od samog povrsinskog kontakta I osnovnih vidova komunikacije. Traze nepoznato.

Ovo je jedan od onih gradova koji ima jednu ulicu I gomilu planina oko sebe, gomilu suma. Ali da li su I ljudi u njemu kao I on? Da li su I oni tako odvojeni od sveta I jednostavni? Odgovor na to pitanje cu vam dati licno ja. Zato sto sam jedna od njih. A I kako drugacije slobodno biti drugaciji nego pretvarati se  da si isti?

Poslednjih dana ovde je bilo vise kise nego ikada. Pocetak proleca, bez ikakvog nagovestaja da je prolece.. Vise je kao sredina jeseni bez opadajuceg lisca. Kao I svako jutro I ovo je pocelo dosadno. Dorucak sa nervoznom porodicom. U istom stanu zivim sa roditeljima I babom I dedom. Tata je ovde jedina osoba koja ista sprema pa kada je bilo gotovo seli smo za sto nas cetvoro, baba nikada ne jede sa nama. I nikada ne izlazi iz kuce. Mama je krivila dedu za sve sto nam fali I sve sto se lose desava dok je tata kao I uvek gledao u svoj tanjir I jeo praveci se da ne cuje dobro. Lepo je Andric rekao, sve srecne porodice lice jedne na druge svaka nesrecna porodica nesrecna je na svoj nacin.

Odcopala sam nazad do svoje sobe I razmisljala da li ce ovako svaki praznik u zivotu da mi prodje.. Bio je prvi maj, znate dan kada rostiljate, kampujete I napijete se.. I onako verovatno vas ne zanima ni koji je praznik pa nema neke potrebe to objasnjavati. Bez obzira na sve to noga mi je bila u zavoju I bolela je, isla sam samo na terapije. Prvi put u zivotu da sam srecna sto za prvi maj pada kisa, sada ce svi kao I ja sedeti kuci I camiti.. Zaslo je jutro, pa podne… Setila sam jedine tri osobe sa kojima se vidjam u poslednje vreme, Nevenu, Jelenu I Ivanu. Okrenula sam Jelenin broj..

-Ej, gusko hocemo napolje veceras, I onako nema nigde nista?

-Pa kako to mislis kada si zeznula nogu pre samo par dana? Ja se sa time ne bi zezala.. Ali da mi cemo ici do Utocista kao I uvek.. Hoces ipak sa nama?

Rekla mi je Jelena, koja mi je uzgred bila najblize. Druge dve su zivele na drugom kraju grada.

-Pa da nadjemo se u sedam na starom mestu javi guskicama..

Odgovorila sam joj I spustila slusalicu pre nego sto je uspela da me odvrati od ideje da ne izadjem zbog noge. Nije ona bila losa samo je cesto potpadala pod Ivanin uticaj, kao da sve sto ova kaze momentalno postaje zakon, a Ivana je veliiiki lazov sto smo sve znale, ali Jelena se pravila da ne zna. Valjda je lakse verovati u ono sto ti hoces da verujes.

-Cao.

-Cao.

-Pa moracemo okolo ne smem niz stepenice zbog noge.. A I ovde mi je lakse da se pridrzavam za tebe…

Odmahnula mi je glavom I pokazala da se prihvatim za nju sto sam I uradila I konacno smo krenule ka Utocistu. Nisam imala neka ocekivanja od ove veceri. Htela sam da pijem, da pijem mnogo I da ne razmisljam uopste, ni o kome, ni o cemu.. Brzo smo stigle dole I nasle se sa Ivanom I Nevenom. I samo produzile dalje. Jelena sa Ivanom je vec pocela tracari, a ja sam nastavila cutke da se krecem sa Nevenom. Stigle smo ispred Utocista neki bend se upravo raspakivao.. Okej, nisam znala da ce biti ikakve svirke, ovde je to jos redje od Suncanih dana..

Divno usle smo I sve je jos bilo prazno.. Krenule ka jednom od stolova I smestile se. Posle manje od minut dosla je konobarica da nam kaze da je sve tu rezervisano I pokazala nam na par stolova u coskovima koji nisu rezervisani pa smo se uputile tamo. Ja sam sela u sam cosak kafica, Nevena sa moje desne strane do radijatora, Jelena sa leve strane, a Ivana je bila okrenuta ledjima citavom ostalom prostoru. Divno mesto. Prosto bi ga svaki covek pozeleo. Ako je mentalno zaostao. Bar ne moze niko da mi pridje, toliko sam zabacena.. Jedina svetla tacka.

Oh, polazili su sati, a svirka jos nje pocela.. Vec je sve bilo puno. Nije imalo ni gde da se prodje.. Kad malo bolje razmislim ovo mesto uopste nije tako lose.. Ne moze niko ni da me zgazi, a jos manje gurne.

Konacno, poceli su sa svirkom. Do nas je za stolom bio neki lik koji mi nije licio ni na jednog koga sam znala, drugaciji a tako poznat.. Sve je bilo kako sam I ocekivala, vidno sam postala pijana a I dalje se secala svake reci svake pesme.. Posto sam bila antisluhista, drala sam se kao porodilja na dan porodjaja verovatno. Sreca pa se nije bas culo. Bila sam odvratna. Rascupana, pijana, sa cigaterom u pijanim usnama, a on me je gledao kao da sam neko bice koje je palo sa neba I kome treba bas on. Ili se to ipak samo meni ucinilo. Bilo kako bilo, ljudi su odlazili kucama. Nevena je otisla njeni su je zvali. A za njom ubrzo I Ivana. Ostala sam za onim istim stolom samo sa Jelenom. Premestila se na Neveno mesto da mogu da bacim pogled ka njemu. Divno. Gomila kalastura oko njega. Tu sam se vratila u realnost. A onda nam je dosao konobar I rekao da isti taj lik zeli da nas casti. Prvo sam mislila da ce mi to mozda biti jedina prilika da se upoznam sa njim, a onda sam bacila pogled na one prangije sa dopicnjacima kako skakucu za njegovim stolom I odbila. Jelena me je gledala kao da je htela da me udari. I sad se pitam sto nije. Mozda nije stvar u gradu nego u ljudima. Eto ja sam propustila svoju priliku. Okrenula sam se ka Jeleni I nastavila da pijem svoje pivo preveci se da je slusam to sto brblja, a I da sam htela ne bih je cula. Tako dok sam tonula dalje u mehurice piva osetila sam neku ruku na  sebi I neki prijatan malo bebeci miris. Okrenula sam se, to je bio on. Sa kezom preko celog lica. Boze, nisam mogla da disem. Sta je to? Sedela sam, a imala sam osecaj sa mi tone stolica.. Pomerio mi je kosu sa jedne strane I prebacio na drugu I priblizio se da bih cula sta ima da kaze. Toga se bas I ne secam. Ujutru mi je zazvonio telefon. Javljam se.

-Hej.. Pa sta radis?

O Boze tako poznat glas, a tako nepoznat… Cutim I mislim.. DA, da to je bio on.

-E evo sad sam se probudila. Ti?

-Mislio sam da se vidimo pre nego sto odem na kratko. A to je za desetak minuta.

-Pa kako? Gde si ti?

-Evo me kod tvoje zgrade sam se spustio.

-Spustio? Pa gde zivis?

-Rekao sam ti sinoc. U zgradi do tebe. To je opako cudno sto se nismo upoznali od sad.

-Vazi cekaj tu samo da se obucem.

Tako je I bilo brzinom svetlosti sam izletela iz stana. Otvorila ulazna vrata I stajao je tu. Secam se tog osmeha isti kao I onaj sinoc.  Kratko smo popricali, a onda je morao da krene. Dobila sam zagrljaj I stajala pored one iste zgrade koja nosi mnogo secanja… Gledala sam u negove odlazece noge I osecala kako mi je lice vec utrnulo od smejanja. Okrenuo se nasmejao I otisao dalje.. Vise mu nije ostao ni trag a ja sam I dalje gledala u prostor gde je prosao I posle nekog vremena sam se vratila nazad u svoju zgradu I dogegala do kreveta..

Nedostaje mi. Cudno je to. Mislim, nista se nije desilo? Nista, da bi bio tako znacajan za mene ili za bilo sta oko mene.. Razmisljam I uzimam da napisem sve sto zelim da mu kazem:

-Da, pokusavam da pisem o tebi... Ali kao da nemam dovoljno materijala, ili ipak, nemam dovoljno osecanja. Materijal jedini koji imam je secanje. Nestao si kao i svako drugi iz mog zivota, ali postoji razlika izmedju tebe i njih. Ti ces se vratiti. Nema veruj mi tih stvari koje se desavaju na prvi pogled. Uvek posle drugog i treceg shvatis da si pogresio. Sta ako shvatis da ja nisam to sto mislis da jesam? Sta ako sam najgora osoba koju si upoznao u poslednje vreme, da li ces me i dalje voleti? Hiljade pitanja mi se vrzma po glavi, a jedan je odgovor koji me samo tera ka tebi. Mozda volim nepoznate stvari.. Ali ti nisi nepoznat, tako dugo si vec pored mene, ali nisam te videla.. Sakrili su te, znas ti dobro i ko i kako i gde.. Da te ne nadjem, da ne shvatim da bi mi zapravo i mozda mogli da budemo ono sto sam uvek htela sa nekim, ali nisam imala sa kim. Kao da te znam vekovima, i mozda i par zivota unazad. Kao da svo ovo vreme nije bilo uzaludno potroseno vec su sve greske vodile ka necemu sto je iskreno, i konacno. Sta ako ti nisi sve ovo sto mislim da jesi? Znam da se i ti pitas isto.. Ali necu ja uskakati u tvoj svet, niti ces ti u moj.. Mozda mozemo izgraditi nas svet, svet u kome ce biti oba sveta ma koliko razlicita, ili ipak, ma koliko slicna. Mozda ipak postoje obostrane ljubavi.

Toliko toga bih ti rekla o tebi..

-E za vikend opet dolaze ovi da sviraju kod nas.. Idemo??

Pitala nas je Ivana koja unapred uvek sve sazna za nas iskreno pocinjem da sumnjam da ne vidi buducnost, e to bi stvarno bilo sjebano..

-KAKO DA NE IDEMO? Naravno da cemo ici..

Odgovorila sam joj brzinom svetlosti.. A onda sam se setila. Hej, pa on je na proslu svirku dosao samo zbog njih. Znaci opet ce doci? Istovremeno me je obuzela sreca I neizvesnost. Ima nesto cudno u vezi sa njim.

-Samo da sam tu I idem I ja.

Rekla je Jelena I nastavila da kucka poruke I da se smeska.

-Naravno da idem I ja. Nema veze ko svira. Nesto se desava to je bitno.

Rekla je Nevena I okrenula se ka meni I podizala obe obrve posto nikada nije naucila da dize samo jednu.

Krenule smo na cas I posle toliko srece se vratile u realnost I cekale kraj casova..