Samoca. Jedna jedina rec, milioni misli. Oko tebe su stotine ljudi sa sirokim osmesima i ruganjem u njima. Trebaju mi samo jedne oci, koje ce razumeti zasto cutim,a nema ih.. Ne treba mi neko ko ce pitati sta mi je, to nikog istinski ne zanima.. Treba mi neko za cutanje i plakanje, da mu mogu bez reci opisati kako sam sahranila svoje zelje i snove i tu ljubav prema tebi. Samo neko koga cu da zagrlim i da zaplacem bez problema.. Ali znate taj neko vise nije medju nama.. Uzmem telefon i setim se da je dugo nisam zvala onda se setim da je vise nema, da necu sa druge strane cuti njen glas i kako se dere "A ko je, a?". Na taj dan kad su mi rekli da je vise nema nisam pustila ni suzu vec sam tesila druge. Zadnja stvar koju sam dozivela sa njom bilo je gadjanje lekovima zato sto nije vise htela da ih pije.. Pitam se da li se secala kako me je terala da sidjem sa ljuljaske zato sto sam se previse jako zaljuljala, a meni je bilo drago, valjda zato sto se niko pre nije tako brinuo za mene, kad sam sisla zaradila sam par samarcica, ali opet sam se smejala zato sto sam znala da sam ih zasluzila.. Vidim tako sedi deda i gleda u daljinu, samo sto mu ne krene suza, i znam sta mu je, nedostajes mu.. On je bez tebe jedna slika bez boja, jedino ti si od njega pravila coveka, sad je samo osoba koja bledi.. Samo da mogu da vratim vreme na pocetak prosle godine i odem tamo da joj kazem zbogom, ali ne mogu, pokusavam to uraditi ovde, iako znam da ona to ne moze procitati.. Zbogom divna zeno sa ocima boje meda, rukama od leda, recima od celika i srcem velikim i sjajnim kao Sunce. Zbogom tebi koja si brinula kad niko nije. Zbogom tebi koja si zvala samo da mi cujes glas, a ja glupaca se ne javljala. Zbogom tebi sto si mi se smejala kad si slusala moju mrznju prema ovoj zemlji. Zbogom tebi kojoj nikad nisam rekla da je volim. Zbogom tebi .. Zbogom..
Нема коментара:
Постави коментар